subota, 26. siječnja 2013.

čitam, pišem, slušam.

Najviše smisla imalo bi pisati post o putu na kojem sam bila i ovdje, jelda? E pa neću,ne mogu više ponavljati tu priču. Ako vas zanima kako jeftino putovati na relaciji Zagreb - Budimpešta - Brisel - Pariz slobodno čekirajte ovaj, a onda i ovaj post. Taj je nešto konkretniji. Ako me imate na fejsu ne gledajte ništa jer vam već sigurno na uši izlazim :D


Ono o čemi bih pričala je Ferićev Kalendar Maja koji sam nedavno pročitala.


Kradem sliku sama od sebe :o

Kalendar Maja roman je o odrastanju pedesetih i šezdesetih godina prošlog stoljeća u Zagrebu. Paralelno s tom longitudinalnom pričom o Tihomiru i Senki, razvija se još jedna priča u kojoj su svi članovi razreda penzioneri na ponovljenom maturalnom putovanju. 
Roman je, između ostalog, prošle godine dobio Kiklopa za najbolje prozno djelo. Meni je na polici stajao od ljeta, a onda sam ga oko Nove godine slistila u par budnih noći.

Čim sam ga počela čitati i jedna i druga priča su me uvukle. Interesantno mi je kako je već na početku (zbog te paralelne priče o maturalcu) jasno kako stvari nisu ispale kako su si likovi htjeli (jesu li?), te se ostatak priče bazira na raspetljavanju klupka.
Mislim da sam sve, ili bar većinu, likova do kraja zamrzila ili sažalijevala. Svima do zadnjeg sam pisala mentalni nalaz i tražila patologiju.
U jednom trenu me baš stiltala pomisao koliko toga zapravo stane u jedan život. Koliko je sav naš svijet jednostran i subjektivan, koliko je promjenjiv i nesiguran, koliko se toga, usprkos našim najvećim naporima, može svakog časa urušiti... Koliko neke stvari zapravo malo ovise o tim naporima. 

Kraj me, doduše, razočarao. Cijeli roman, do zadnjih 50-ak stranica, ima određen tempo i priču koja je vrlo blizu neke granice koju ne znam ni kako bi nazvala (osobina svakog vrhunskog recenzenta :D) što joj daje određenu čar. Onda se u tih zadnjih 50-100 stranica ta granica nekako probila i kao da se neka nova doza patologije slila u knjigu - i baš mi je ta zadnja doza bila previše.

Roman bih u svakom slučaju toplo preporučila, a ja s Ferićem svakako nastavljam.


U zadnje vrijeme sasvim neočekivano slušam jako puno Rebecce Ferguson i njenog debija Heaven iz 2011. Savršena mi je za samosažaljevati se uz neku plačljivu chick-lit knjižicu i bijelu Domaćicu. Ili pisati blog postove. Diplomski. Skajpati. Stalno ju slušam, shvatili ste. A nije mi bila oduševljenje na prvo slušanje. 

Još kad se tome doda činjenica da je krasna (ali kraaasna!) moja sreća je potpuna.



GIRL CRUSH!

2 komentara:

marty kaže...

ferića znam, pa sam bila malo pristrana, ali potpuno se slažem sa svime. prvi dio je stvarno super, odrastanje i djetinjstvo u zagrebu, ali taj kraj baš pokvari... :)

Anonimno kaže...

kalendar maja sam nedavno pročitala, s virozom u krevetu, u jedno popodne i dio noći - totalno me obuzeo roman :)

fenomenalna priča, tj 2 paralelke, prepoznatljiv ferićev stil, dopadljivost likova, ma fenomenalno. ima i seksa :D

iako sam u svojoj glavi očekivala malko drukčiji kraj!

hejterica

Objavi komentar

Pokreće Blogger.