četvrtak, 1. ožujka 2012.

Recenzija filma: Confessions (Kokuhaku 2010)

Moj dečko se bome namučio da me pridobije da pogledam ovaj film, na kraju nisam ni pristala nego ga je on samo pustio :zubo: Japanske filmove do sada gledala sam samo horore, a i njih sam se odrekla prije dosta vremena jer se bojim, imam noćne more, etc :pička:
Japansko me asociralo na horor pa nisam htjela pogledati, ali...

Radi se o ovom filmu. Piše triler, moram priznati da davno nisam pogledala niti jedan dobar, a trilere inače volim od osnovne škole, to mi je bio najdraži žanr.

Film počinje sa profesoricom koja svom razredu održava posljednji sat, klinci ju ne doživljavaju, glupiraju se, a ona smireno prolazi kroz razred i počinje priču. Ne doživljavaju ju dok ne kaže da zna da smrt njezine kćeri nije bila slučajnost nego da su je ubili dvoje ljudi iz toga razreda. I tu počinje zaplet. Mislila sam da će biti jedna od onih priča o osveti, što djelomično i je, ali ovaj film je odlično razrađen. Nakon njega se nećete pitati kako i zašto, jer je sve objašnjeno, još i bolje, priča je prikazana iz svih kuteva. Mene je cijena priča prilično frustrirala, možda će i vas kada vidite kako je ovdje prikazano to na što su sve spremni neki, još gore, zbog kojih razloga.

Svakako vam preporučam ovaj film, pogotovo ako volite trilere, a sviđa mi se kako je film i snimam, stvarno je poseban film, ima jako neobičnu atmosferu i sve je odlično popraćeno načinom snimanja i glazbom. Iznenadio me ovaj film.

Jeste gledali možda? Kakvi su vaši dojmovi? :)

Broj komentara: 9:

Anonimno kaže...

prodano!
gledamo to večeras ;)

hejterica

Anna kaže...

Zainteresirala si me, već se skida :D

Girly kaže...

Cure javite mi, jako me zanima kakvi će biti vaši dojmovi :)

Junona kaže...

Valjda sam sve gledljivo pogledala i bila bez ideje, a i malo izbjegavam americka sranja i istrazujem evropsku i azijsku kinematografiju i nabasah na ovaj film. Uopce nisam pozalila sto sam pogledala, svidio mi se nacin pricanja price, a i prica mi se svidjela. Nisam pozalila, necu prepricavati da ne kvarim dozivljaj onima koji nisu gledali

Anonimno kaže...

odličan! i nimalo pretjeran, nažalost.

hejterica

Anonimno kaže...

Pogledala sam ga prošle godine, svidio mi se

Girly kaže...

ja sam totalno pošizila. moj dečko voli takve filmove gledati samnom jer mene takve stvari dotuku, nepravda, glupost, ma katastrofa, i onda psujem ko budala. drago mi je da si bar pogledala dobar film, ako ništa drugo. dobar opis današnjeg društva :(

Anonimno kaže...

pa da, mogu ti reći da je film vrlo realan. možda malo karikira, ali to je u suštini to. imala sam i ja jednog učenika poput watanabea...he gave me the creeps.
mene je najviše iziritirao lik naokove mame, ono, moje dijete sere zlatna govna, bla truć, i svi ostali (spešli profesori) su krivi za sve...

sorite na spojleru!

hejterica

Girly kaže...

da, znam, zato me takvi filmovi i plaše najviše, jer je sasvim realna šansa da se tako nešto i dogodi. plaše me ljudi i što su spremni učiniti. što se tiče mame, isuse kako sam ja tu bjesnila, užas :( kakav je to dinajl..
a profesori i svi srodnih zanimanja su danas ugrožena vrsta, ne daj bože nešto reći da je dijete napravilo ili nešto, brrr..

Objavi komentar

Pokreće Blogger.