srijeda, 28. ožujka 2012.

Meet the Bunch: najgora noćna mora




Doriana Gray

Jedna od najgorih noćnih mora je zapravo jako glupa. Ja vozim auto, onako polagano, recimo 35 km/h. Ispred mene je semafor i crveno svjetlo. Na semaforu stoji drugi auto. Ja pokušavam kočit, kočnica ne radi i onako laganini gubim na brzini i zabijam se u auto ispred sebe koturajući se bez gasa.





chmi

Požar, potres, poplava, zombiji... Uglavnom neka apokalipsa. A ja po kući trčim i u torbe trpam kozmetiku i robu i ne mogu se odlučiti što mi je bitnije jer mi sve neće stati u 3-4 planinarska ruksaka. I onda se sjetim još i kompa. I sve muzike na njemu. I tada me tek hvata strava. A sve se to odvija u slow motionu dok zombaći (oni su mi najčešći uzrok kataklizme) grebu po roletama izvana. Naravno, u jednoj ruci imam sačmaricu, a u džepu ključeve od auta u kojeg tak i tak ta 4 ruksaka neće moći stati. Trebam li napomenuti da se obično iz tog sna budim okupana u znoju lica svog? (khm, khm, svim čitateljima na znanje - Čmi laže. Noćna mora je kad mora čuvat nas pijane daa se ne utopimo, zabijemo u zid, umremo... Doriana)




Dee

Umirem na čmiinu jer je i moja najčešća noćna mora u zadnje vrijeme kako se pakiram. Uopće nije bitno u kojem kontekstu, samo je bitno da se čeka na mene, a ja nikako odlučiti što da spakiram. :D
Prije nekoliko godina sam redovno sanjala iste noćne more, jedna je da mi lift u zgradi vozi beskonačno na nepostojeće katove i nikako da dođe na moj, a druga je da nemam cipele i uporno ih tražim bosa i tužna. :D
:luda: :D



Aleta

Uff.. ima ih dosta, namatanje beskonačnog konca, ide mi već na kuki. Onda da sam još uvijek u školi i da nisam naučila za test ili sam zaboravila trenirku i tenisice za tjelesni i slične bedastoće vezane uz školu :D Mislim da je to zato što sam jedva čekala da završim srednju i pobjegnem iz nje iako nisam nikada imala prevelikih trauma. Veliko je olakšanje probuditi se i shvatiti da sam lani proslavila 5. godišnjicu mature (ooo da već toliko) i da ne moram više u školu!


LMC

Ja nikad ne sanjam. Nikad, and I like it that way. OK, možemo cjepidlačit i reć da se samo ne sjećam snova, al kužite što hoću reć. Tako da mene bilo kakav san užasna smanta za ostatak dana, ne znam više jel se to zbilja dogodilo ili ne i baš sam ko u nekom nervoznom balonu :D

Tako da je mene i najgenijalniji mokri san užasna noćna mora so there you go :D


Girly


Ugh, mislila sam ovo ne pisati, ali sada gledam, svi drugi jesu, pa ajde budem i ja. Uglavnom, nisam osoba koja se teško uplaši, dapače bojim se svega živoga i spavam sa upaljenim TV-om, bojim se zvukova i sjena itd. Strah me samo dok pišem, srećom pa je dan :D
Moje najgore noćne more su, i za to krivim faking hororre (koje sam zbog toga prestala gledati btw), da mi je netko u stanu i stoji mi pokraj kreveta, ili da mi netko stoji ispred stana i čujem ga, znam da želi ući ali niš nemrem. Onda kad sanjam da mi je netko u stanu onda me traži, ja se skrivam, skrivam i životinje da im nešto ne napravi. Bljak :/

Nema komentara:

Objavi komentar

Pokreće Blogger.